К основному контенту
Коракалпогистон худуди юксак маданият учогидан бири булиб, кадимги Шарк дунѐсининг ажралмас кисмини ташкил этган. Бу ажойиб улканинг
кулай табиий шароити бой усимликлар ва хайвонат дунѐси энг кадимги аждодларимизнинг диккат-эътиборини узига жалб килган.
Бу худудда 150-130 минг йил аввал кадимги одамлар жойлаган.
Устюртдаги Борсакелмас чукмасининг жануби-гарбий томонидаги тепалик
устида жойлашган Есен-2 жой-макони сунгги тош асри ѐдгорликларидан биридир. Бу жойдан хар хил нуклеуслар, пластикалар, киргишлар, кескичлар,
конус ва призматик парраклар топилган. Есен-2 дан топилган куролларда
мустье даври куролларининг тардициялари сакланган. Бу давр кишилари
очик манзилгох ва гор-маконларда хаѐт кечирганлар. Уларнинг асосий куроллари тошдан ясалган киргишлар, кескичлар, тешгишлар, найза пойканлари булиб, улар шубхасиз ѐгош ва суякдан мехнат куроллари ясашган. Бу
давр кишилари тайѐр овкат махсултларидан фойдаланар - овчилик, термачилик ва баликчилик билан тирикчилик утказар эдилар.
Шимолий-гарбий Устюрт кадимдан бошлаб одамлар яшаб келган жойлардан хисобланади. Сунгги 30 йил ичида олиб кборилган археологик ишлар
натижасида Устюртнинг Жайрон кудук, Айдабол кудук деган жойларидан
мезолит ва неолит даврларига мансуб 30та жой-макон топилди.
Айдабол кудуги маконларидан чакмок тошдан ишланган учриндилар,
нуклеуслар, тош булакчалари. парракчалар, киргишлар, камон укининг учлари, тешгишлар, кескичлар, тош пойканлари, найза учлари топилган. Кулда
ишланган сопол идишлар булакчалари, чиганокдон ясалган нозик такинчоклар, безак буюмлар топилган. Мутахассислар Айдаболдан топилган тош
курол, буюм, спол идишлар ва такинчоклар мезолит-неолит даврига - милоддан аввалги УШ-У минг йилликларга мансуб демокдалар.
Айдабол кудугидан 6-8 км гарбда Жайрон кудук шурхоги топилган.
Айдабол ва Жайрон кудукдан топилган буюмлар ва куроллар Устюрт ва
Оролбуйи мезолит кабилалари хаѐтида баликчилик ва овчилик мухим ахамият касб этган деган фикрни айтишга имкон беради.
Амударѐ этаклари ва Хоразм худудидан неолит даври маконлари куплаб топилган. Булар орасида Калтаминордан Ёнбошкалъа деган жойдан топилган макон диккатга сазовордир. Ёнбошкалъани казиб очиш вактида 290
кв.м. хажмли (24х17 м катталикдаги) турар жойнинг колдиги топилган.
С.П.Толстовнинг фикрича, бу чайла шаклидаги макон булиб, ѐгош устун,
синчлар билан кутарилган. Унинг томига кундаланг багазлар ташланиб, усти
камишлар билан беркитилган. Чайла уртасидан катта марказий учок колдиги.
унинг атрофларидан эса майда учоклар колдиги топилди. Маконнинг маданий катламларидан балик, ѐввойи чучка, киргавул, сув кушларининг суяклари, урдак ва гоз тухумларининг пучоклари, жийда данаклари топилган.
Ёнбошкалъа маконида топилган сопол идишлар огзи ялок, ост томони
дунгрок, сиртига тулкинсимон накшлар берилган идишлар эди. Бундай маконлар мажмуаси Калтаминор маданияти деб аталиб, улар санасининг юкори
чегараси милоддан аввалги У1 мингйиллик, куйи чегараси эса 1У- мингйилликлар билан белгиланади.
Неолит даври маконлари Устюртдаги Жайрон кудук ва Айдабол кудуги атрофларидан хам топилди. Шуманой тумани марказидан 40-50 км шимоли-шаркда Касанйул неолит даври кабристони топилди. Иккита кабрдан
одам склетининг колдиклари, денгиз чиганогидан ишланган мунчок, кварцитдан тайѐрланган уткир учли пойкон-камалак укининг учи, чиганакдан
ясалган цилиндрсимон санчки, сопол идишларнинг парчалари топилган.
Кабрдаги одам 35-40 ѐшлардаги эркак киши булиб, унинг суякларидан
охра колдикдари сакланиб колган. Касанйул мозор-кургонидан топилган
буюмлар милоддан аввалги 1У-Ш мингйилликка мансубдир.
Устюртнинг шимоли-шарк томонидаги Булок, Кушбулок, Белеули, Чурук, Сом, Туксонбой ва бошка бир катор жойларда 60 дан ортик неолит маконлари борлиги оникланди. Бу маконларда яшаган ибтидоий кишилар овчилик, баликчилик ва чорвачилик билан шугулланганлар.
Амударѐнинг Окчадарѐ дельтасида Тозобогѐб маданиятига мансуб
бронза даври маконлари жойлашган. Хозирги кунгача 50 та кадимги макон
текширилган. Улар ярим ертулали уй жойлардан иборат булиб, атрофида каналлар ва кадимги сугориш майдонлари топилган. Тозобогѐбликлар орасида
дехкончилик кенг таркалган.
Кават-3 маконида бронзадан куроллар ясаш устахонасининг излари топилган. Кукча-3 макони атрофида кадимий мозорлар хам казиб очилган.
Кабрлардаги уликлар букчайтириб, бошлари гарбга каратиб куйилган. Скелетларнинг бош суяги ѐнидан идишлар ва бронзадан ишланган зеб-зийнат
буюмлари топилган.
Кукча-15 маконидан 30-50-100 м узокликда жойлашган 10 та ярим ѐртулали уй уринлари казиб очилди. Ёртулалар тугри бурчакли ѐки думалок
шаклга якин курилган. Ёртулаларнинг полларига енгил каркасли катор тик
ѐгош устунлар урнатиш учун чукурчалар уйилган. Демак, улар устунли енгил
уй системасини хосил килган.
Тозобогѐб сопол идишлари асосан козон ва туваксимон идишлардан
иборат булиб, хилма-хил геометрик чизиклар билан накшланган.
Хоразмда текширилган сунгги бронза даври ѐдгорликлари Амиробод
маданияти номи билан аталган. Амиробод маданияти милоддан аввалги 1ХУШ асрлар билан саналади. бу давр ѐдгорликлари Тозобогѐб маданияти хусусиятларини саклаб, ярим ѐртула, турар жой, ирригация канал излари билан
ва кулда ясалган сопол идишлар билан характерланади. Бронза буюмларидан
уроклар, ук учлари, жезгинлар хамда ук учлари куйилган тош колиплар топилди.
Хоразмдаги бронза даври ахолисининг асосий тирикчилик манбалари
чорвачилик ва дехкончилик булган. Табиий шароит канал казиб, сув чикаришга имкон берган худудларда (Кукча, Кават, Яккапарсон_ сугорма дехкончиликнинг турли формалари вужудга келган.
Орол денгизи сохилларига якин даштларда чорвачилик устунлик
килган. Бу кабилалар асосан майда чорва бокканлар, корамол ва отлар хам
кулга ургатилган эди.
Хунармандчилик уй хунар-касбларига оид (кулолчилик, металлчилик,
тикувчилик) булган. Кизилкумда бронза даврига мансуб кадимги мис конлари ва руда эритиш хумдонлари булганлиги маълум булди.
Энг кадимги темир буюмлари Хоразмда Кузаликир, Куйисой, Уйгарак
ва Дингилжа ѐдгорликларидан топилди ва улар асосан милоддан аввалги У1-
У асрларга мансубдир. Хоразмда милоддан аввалги У1-У асрларга мансуб
катта сугориш иншоотларининг излари топиб текширилган. Археологлар бу
иншоотлар Ахмонийлардан хам олдинги давлат территориясида курилган
булиш мумкин ва бу давлатга Хоразм, Сугдиѐна, Парфия ерлари кирган деб
фараз киладилар. Асосий фикр: давлат ташкилоти булмаса, бундай катта ва
узун каналларни козиб ва саклаб булмасди.
Зардуштийлик дини асосчиси булган Зардушт ибн Сафид Тумоннинг
ешлиги чорвадорлар орасида утган ва унинг исми “кекса туя эгаси”, “сарик
туя минган одам” деган мазмунни беради. С.П.Толстов “Авесто” пайгамбар
Зардушт томонидан Хоразмда ѐзилган деган фикрни илгари сурган. Хоразм
давлатининг бепоѐн явловларида туя ва от боккан хамда уткир зехили булган
Зардушт чорвадорлар уруг-кабила оксоколлари ва чупонлардан эшитган жуда куплаган афсона, ривоят ва вокеалар тафсилотларини кучли хотирасида
саклаб колган. 77 йил умр курган (м.а. 589-512). Отошпарастлик динини
дастлаб кабул килган ва унга садокат билан сигинган хоразмликлар бу янги
дунѐкарашни уз онгига ва кундалик турмушига чукур сингдирганлар. Шу
сабабли хам улар янги барпо этилаѐтган шахар ва кургонларда мукаддас худолар номига ибодатхоналар куриб, унда “отошкалар”, яъни ут-олов саклаб
турадиган махсус жойлар барпо этганлар. Ахура-Мазда мадхиялари орасида
“Сен уша, ким бизга хаѐт манбаи булган чорвани дунѐга келтириб яратгансан. Чорвага яхши эга керак. Ушбу ердаги чорва эгаларига мен эркин
юриршни ва эркин хаѐтни таъмин киламан” деган сузлар бор.
Эзгулик худоси Ахура-Мазда яратган улкаларнинг биринчиси “Аръянем Вайжах” булиб, зардуштийлик таълимоти илк бор мана шу ерда пайдо
булган. Бу диѐрнинг узига хос яхшилиги томони дехкончилик учун кулай
дейилса, ѐмони - киш фаслининг чузилиб. илк бахорда эса куп жойларини
сув босишидир.
Зардуштийликдак мурда соглом одамлар учун энг хавфли нарса деб
курсатилган. Вафот килганлар жасадини ерга кумиш, уни ѐндириш ва сувга
чуктиришга рухсат берилмаган. Чунки, ер, сув ва хаво мукаддас саналган ва
уларни доимо тоза саклаб туриш талаб килинган.
Вафот килганларни уч кун давомида уйда саклашган ва уларнинг хакларига дуолар укилган. Шундан сунг одамлар яшайдиган жойдан узокрок
ерга куйиб келганлар. Жасад суяклари кушлар, ѐввойи хайвонлар, курткумурскалар томонидан “тозаланган” ва мукаддас куѐш нури остида маълум
вакт тургач, уларни йигиб келиб хумларга (оссуарийларга) солиб ибодатхона
баъзида эса уйлардаги махсус токчаларга куйганлар. Чилпик ѐдгорлиги кадимги одамларнинг колдикларини олиб бориб куйиладиган мукаддас жойлардан бири деб хисобланади.

Комментарии

Популярные сообщения из этого блога

Nega ko’z yoshi sho’r bo’ladi?

Ko‘z yoshi achchiq ham, shirin ham bo‘lishi mumkin, lekin hamisha sho‘rligi aniq. Bolalikda o‘zingiz ham bir necha marta ko‘z yoshini yalab ko‘rganingizga iqror bo‘ling.      Aslida organizmimizdagi hamma suyuqlik andak sho‘r bo‘ladi. Shunchaki buni tekshirib ko‘rgimiz kelmaydi. Aslida qon ham, ter ham, peshob ham sho‘r bo‘ladi. Oddiy tuz, ya’ni natriy xloridi - tanamizning asosiy tarkibiy qismlaridan biri.    Qiziq bir savol tug‘iladi: nima uchun sho‘r yosh ko‘zimizni achitmaydi? Mabodo ko‘zimizga bir tomchi namakob yoki dengiz suvi tushsa bormi, qattiq achiydi. Hamma gap shundaki, ko‘z yoshi tarkibida natriy xlorid kontsentratsiyasi 1%ni tashkil etadi. Taqqoslash uchun: dengiz suvida u 3% oshiq. Shuningdek, suvda eritilgan tuz ko‘z uchun hatto qulaylik yaratadi, uni ortiqcha namlanish va qurib qolishdan asraydi.

Ichki suvlari va suv boyliklari

Ichki suvlarga daryolar, ko’llar, yerosti suvlari kiradi, ular faqat iqlimga emas, balki tabiatning boshqa elementlariga ham bog’liq.  O’zbekistonda ichki suvlar quyidagicha joylashgan: 18 mingga yaqin daryo, daryocha, soy bo’lib, uning 10 mingi Amudaryo havzasida, 5 mingi Sirdaryo havzasida, qolganlari o’sha ikki havza orasidagi hududlarda joylashgan. Respublikamiz hududida 525 ta ko’l boiib, ularning aksarivati kichik. Hozir O’zbekistonda 53 ta suv ombori bo’lib, ularning foydali suv sig’imi 15 km.kubni tashkil etadi.  O’zbekiston hududida umumiy maydoni 154,2 km.kv bo’lgan 525 ta muzlik bo’lib, ular Surxondaryo, Qashqadaryo, Chirchiq (Piskom) daryolarining yuqori oqimida joylashgan. O’zbekiston ichki suvlari orasida insoniyat hayoti va xo’jalik faoliyati uchun eng muhimi daryolardir.      Daryolar.   Respublikamiz daryolari berk havzaga kiradi va ular hudud bo’yicha notekis taqsimlangan. Daryolar, asosan, tog`lardan boshlanadi, tekislikka chiqqach, sug’orishga sarflanib, yer

Kuchuklar haqida keng tarqalgan 7 ta afsona

Kuchuklarni bekorga odamning eng yaqin do’stlari deb atashmaydi, axir ular ko’pgina ming yilliklar davomida bizning oldimizda bizga yordam berib, qo’llab quvvatlab va shunchaki turmush hayotimizni ranglarga to’ldirib yashashadi.  Ko’pgina itboqarlar ta’kidlashlaricha, bu uy hayvonlari bilan suhbatlashish bebahodir, ularning boshqa musbat tomonlari ya’ni uyni qo’riqlash haqida gapirmasak ham bo’ladi. Tabiiyki, bu o’tkir tishli ajoyib jonzotlar bilan bog’liq yolg’on va bo’lmag’ur afsonalar bu kabi uzoq vaqt davomida paydo bo’ldi va qattiq o’rnashib oldi. Va eng qayg’ulisi shundaki, bu afsonalar bizning miyamizda munozarasiz faktlar tariqasida joylashib olgan. Ulardan qaysilari eng keng tarqalgani ekan?  1. Kuchuklar ranglarni ajrata olmaydi Qandaydir tushunarsiz sabablarga ko’ra, kuchuklar bizning dunyomizni oq-qora ranglarda ko’radi deb hisoblanadi. Bu afsona juda uzoq vaqt davomida bo’lgan (va hozir ham bor), ammo tadqiqotlar buning aksini ko’rsatgan. Fakt: Kuchuklar